Jagode
Reference
Subotička jagoda
Manifestacije
Drugi o nama
Linkovi
  Aktuelnosti
  Naslovna Jagode
 

Morfološko - fiziološke osobine jagode

Jagoda živi 5-6 godina, sa kratkim stablom, i lišćem koje je i zimi zeleno. Stablo je visoko 10-30cm i svake godine deblja stvarajući izražene godove, po čemu se može lako proceniti starost biljke. Srž stabla je sastavljena od krupnih ćelija i osetljiva je na niske temperature, dok je tkivo oko srži (kambijum) znatno otpornije prema mrazu. Na tako niskom stablu stvaraju se bočni izražaji-krunice iz koji izbija novo lišće, cvet i plod.

Zbog tog niskog rasta jagoda i uspeva na većim nadmorskim visinama jer je tokom zime pokriva sneg, a na severnim širinama uspešno se gaji jer ima kratak period od početka vegetacije do zrenja plodova i male potrebe za toplotom.

List jagode prosečno živi oko 60 dana, izuzev lišća koje prezimljuje. Lišće koje prezimljuje živi znatno duže i od njegovog očuvanja znatno zavisi visina prinosa u sledećoj godini. Zato je potrebno preko zime pokrivati jagodnjak slamom ili nekim drugim pokrivačem koji može da zaštiti lišće od izmrzavanja. Dokazano je da je prinos jagoda u kojim je lišće preko zime sačuvano veći za 50% od prinosa jagode čije je lišće u toku zime oštećeno ili uništeno. Koren jagode je žiličast i vrlo razgranat, dostiže dubinu do 50cm, a pojedine žile i više, međutim, glavni deo žila prostire se na dubini od 15-20cm. Veličina i gustina korenovog sistema zavisi od vrste i sorte. Korenov sistem jagoda najintenzivnije raste u proleće, početkom vegetacije i početkom jula, o čemu treba voditi računa pri đubrenju i sađenju jagoda.

Cvet jagode je bele ili krem boje, sa prosečno pet kruničnih listića, 10-16 čašičnih listića, 20-35 prašnika i 520-580 tučkova. Kultivisane sorte jagoda imaju cvet sa prašnicima i tučkovima i nije pronađen polen koji nema afiniteta sa tučkom, prema tome one su samoplodne. Cvetanje traje 10-25 dana, zavisno od klimatskih uslova, a počinje 15-20 posle početka listanja.

Živići su biljke koje služe za razmnožavanje sorte. Nastaju iz adventivnih pupoljaka, na kolencima stabla, tako što se na gornjem delu kolenceta obrazuje rozeta lišća, a sa donje strane žilice, i na taj način se razvijaju nove biljke jagoda, koje se nazivaju živići.

Jedan bokor jagoda prosečno daje oko 20 dobro ožiljenih živića, a može u povoljnim uslovima i mnogo više.

Obrazovanje živića počinje i ranije, ali glavna masa stvara se posle berbe i produžava se do zime, a ako je zima blaga, stvaraju se čak i u toku zime. Obrazovanje živića je u suprotnosti sa rađanjem.

Zato i u proizvodnim zasadima treba živić redovno uklanjati, a za proizvodnju sadnog materijala zasnivati posebne zasade kod kojih se vrši redovna kontrola na viruse i ostale opasne bolesti i štetočine.

Plod jagode je zbirni i nastaje od više plodnika. Krupnoća i težina ploda se kreće od 10 do 25gr pa i više, različitog je oblika (okruglog, ovalno konusnog, pljosnato okruglog, okruglo koničnog i dr.). Boja mesa je od beličaste, roze, svetlocrvene, crvene do tamnocrvene. Seme je žuto ili tamnocrveno.

 

Biologija jagode

Jagoda (Fragaria vesca L.) je višegodišnja zeljasta biljka sa kratkim stablom i karakterističnim zelenim listom koji se zadržava na biljci tokom zime. Prosečan vek jedne biljke je 5-6 godina. Rast izdanaka počinje rano u proleće, pri temperaturi od 2-5 °C. Cvetovi, čija diferencijacija započinje u jesen, pojavljuju se sledećeg proleća, 14-20 dana nakon listanja. Cvetanje u proseku traje 10-25 dana a sazrevanje ploda još narednih  10-15  dana u zavisnosti od sorte, uslova staništa i vremenskih prilika. Formiranje živića pomoću kojih se jagoda razmnožava počinje pre kraja berbe ploda i produžava se sve do zime i tokom zime ukoliko nema mrazeva.

Prirodni uslovi za gajenje jagode

U našoj zemlji jagoda se može gajiti s većim ili manjim uspehom u skoro svim krajevima. Za uspešno gajenje jagoda značajniji su klimatski nego zemljišni uslovi.     Klimatski uslovi su promenljive veličine pa od toga zavisi i rodnost jagoda. Naročito veliki uticaj na visinu prinosa imaju količina i raspored padavina u toku vegetacionog perioda. Takođe su od velikog uticaja i pojave poznih prolećnih i ranih jesenjih mrazeva. Poznavanje ovih činjenica neophodna je radi pravilnijeg izbora zemljišta, terena, položaja, pa i izbora sorti za određeni rejon. Niske temperature u zimskom periodu retko kad oštete jagodu. Jedino štete mogu nastati ako su jagode kasno posađene u jesen pa nastupi golomrazica. Visoke temperature u toku vegetacije, a naročito u toku cvetanja i zametanja plodova mogu imati negativan uticaj na prinos jagode. Međutim, ako se vrši navodnjavanje, štete od visokih temperatura mogu biti beznačajne. Naročito velikog uticaja na rod jagode mogu imati pozni prolećni mrazevi. Zato u reonima gde je pojava poznih prolećnih mrazeva česta, treba izbegavati gajenje jagoda, ili preduzeti adekvatne mere zaštite od mraza.

Klima

Za gajenje jagode najpogodniji su tereni sa visokom relativnom vlagom vazduha u toku leta. Visoke letnje temperature i niska relativna vlaga vazduha pogoduju samo ranim sortama koje se oberu pre nastupanja vrućih dana. Velika količina padavina u vegetacionoj sezoni nije poželjna  jer može dovesti do truljenja cvetova i plodova. Jaki vetrovi izazivaju sušenje cvetova  i na taj način sprečavaju oplođenje i zametanje plodova, što se eventualno može popraviti podizanjem vetrozaštitnih pojaseva, npr. od kukuruzovine. Golomrazica je najčešća pojava u krajevima sa malom količinom padavina u toku zime. Iz tog razloga pogodna su staništa na kojima se sneg dugo zadržava tokom zime, jer štiti zimsko lišće i cvetne pupoljke od izmrzavanja.

Zemljište

U pogledu zemljišta, jagoda se smatra vrlo skromna u svojim zahtevima, može se gajiti na svim tipovima zemljišta, jer ima žiličast koren koji se razvija uglavnom u površinskom sloju zemlje na dubini od 15cm.

Pošto joj je koren plitak, najviše joj odgovara plodno zemljište, dobro i redovno obezbeđeno vodom, ali i dovoljno propusno kako bi se korenov sistem pravlino razvijao. Zemljišta sa preko 60% ukupne gline i sa preko 70% peska nisu pogodna za jagodu. Najpogodniji zemljišta su stari rečni nanosi, nanosi u podnožju brda, nanosi nastali erozijom tla, černozem i gajnjača. Visoki prinosi jagoda postižu se na ilovičasto peskovitim zemljištima, tipa černozema, gajnjače i lakših smonica, na zemljištu koje je strukturno, vrlo plodno, vlažno, sa pH 4,6 – 6,4. Teško propustljiva zemljišta nisu pogodna za gajenje jagoda.

Pri izboru položaja za gajenje jagoda treba voditi računa o lokalnim uslovima. Priznato je da na južnim položajima jagoda sazreva ranije za oko 10 dana nego na severnim položajima. Zato na većim nadmorskim visinama treba koristiti južne kao toplije a na manjoj nadmorskoj visini severne kao hladnije. Zatvorene doline u kojima se zadržava hladniji vazduh treba izbegavati. Jagodu ne treba gajiti na terenima gde je nagib zemljišta veći od 8°.

 

 
 
  na vrh strane  
 
Nikola Miletić
Bračka 84, 24000 Subotica, Serbia
tel : +381 (0)24 550 935
skype : nikola.miletic21

mobil : +381 (0)63 563 405
email : mileticglobal@gmail.com